27. Mart 2025.
Terapeute formiraju one teorije, tekstovi, kontakti, razmene, koje terapeut ima tokom procesa učenja i edukacije, a kasnije i rada u psihoterapiji, s tim što svaki terapeut nosi lični pečat. Sve to formira graund terapeuta i formira lični terapijski stil.
Svaki terapeut u susretima sa klijentima se menja i ima sopstveni stil procene i intervencije, koji je u početku takav, a kasnije se menja. Sve više kako se terapeut razvija i kapaciteti za intervencije se razvijaju. Najlepše tehnike koje se pojavljuju u susretu nisu one koje smo naučili iz knjiga.
Najlepše intervencije i najdelotvornije su one koje se kreiraju u terapijkom susretu između klijenta i terapeuta, one koje su kreativne i originalne. Kada je terapeut, a i klijent podržan, da dozvoli da se nešto pojavi iz plodne praznine. U sada i ovde za tog klijenta, za tu situaciju, koja se možda više nikada,ta intervencija neće primeniti.
Sve u cilju razvijanja terapeutskog identiteta.
Jako je bitno da se terapeut oseća lagodnu u svojim procesima rada, podržano. A podršku crpi od znanja koje je stekao kroz teorijske osnove.
DIJAGNOSTIKA
Dijagnostika nam daje naziv onome, šta mi „posmatramo“ u susretu terapeut – klijent. Podatke koje dobijamo od klijenta u svim razmenama u kojim imamo kontakt, počev od onih kada se javljaju za zakazivanje psihoterapije, pa do samog razvoja procesa rada (zakazivanja,dolaska, odlaska, trajanja…), stavljamo u različite kategorije procene.
Kako nam procena pomaže ?
Pomaže nam tako, što različita iskustva iz oblasti psihičkih teškoće čoveka, stavimo u neke privremene okvire. Govore nam o tome šta možemo otprilike očekivati od onog što imamo ispred sebe. Vidimo određenu dijagnozu, na koji način se određeni simptomi grupišu, formiraju, traju u većini slučajeva. Takođe nam dijagnostika daje neku vrstu predikcije, šta će se u većini slučajeva događati sa određenom kategorijom „pod određenim uslovima terapije“.
Dijagnostika nam pomaže i da profesionalno komuniciramo sa kolegama, jer mi svi duboko znamo na šta se misli kada se kaže depresija ili poremećaj ličnosti ili kad se kaže anksiozost. To nam je naročito važno kada radimo u različitim institucijama ili kada radimo u više timova u okviru jedne institucije, jer važno je da govorimo istim jezikom.
