19. April 2025.
Koliko smo zadovoljni sobom ?
Dok smo mladi i u nekom modu potrage za onim šta nam odgovara, a šta ne, nekako nemamo vremena da zastanemo i osvrnemo se na to gde smo i šta smo ? Ta faza se javlja kasnije. Ne nužno kod svih oko 50-tih godina života počnemo da sabiramo i sumiramo utiske o svojim postignućima i svom protoku kroz vreme koje smo prešli.
NEKO JE ZADOVOLJAN, A NEKO NE. I to je ljudski.
Jako je bitno biti zadovoljan sobom.
Biti zadovoljan sobom i svojim delima je uživanje u rad, u svojim delima kako ličnim tako i profesionalnim. Dokle god uživamo sami sa sobom, dokle god smo zadovoljni onim što radimo i kako živimo postižemo ravnotežu. Jako je bitno da slušamo našu muziku, muziku našeg tela, uma i duše. Ako je tiha pojačajmo je ili ako je prejaka smanjimo je.
A ŠTA NAM SE DESI, PA SE ZAGLAVIMO ?
Najveći razlog zbog kojeg posustanemo u cilju ka samopoštovanju, samoostvarenju je problem koji se definiše kao postavljanje granica. Jako je velika nauka znati davati dok nam prija, dok nas nešto ne ugrožava i uzimati dok nas primanje ne opterećuje. Balans mora da postoji.
Jako je važno da naučimo da kažemo DOSTA. To je jedna magična reč koja nam otvara put ka nama samima. To je velika umetnost da stojimo na granici kontakta sa drugima, gde poštujemo druge, a ostvarujemo sebe. I nije laka. Čak je i komplikovana. Dok smo mali mi imamo proste kontakte i nije ih mnogo (majka-dete, otac-dete…), a već kad odrastemo i dok odrastamo, stupamo u sve zahtevnije situacije u kojima se sreću sva naša znanja i iskustva. Umeće dobrog kontaktiranja je lepota kontakta. Tačka gde se srećemo sa drugim ljudskim bićima, gde primamo i dajemo, gde rastemo i padamo.
Na granici kontakta dolazi do psikološkog susreta. Jako smo vešti da postavimo granice i znamo da to radimo, ali je interesantno koliko to nerado činimo i kako to često ne radimo. Koliko ne koristimo tu moć koju imamo i koliko je nismo svesni. Zbog toga nas muče razna preispitivanja i zbog toga se RAZBOLJEVAMO.
Ustvari odgovor i način jeste u nama.
“Ono što je potrebno većini ljudi jeste da postanu eksperti, umetnici ako hoćete, u pronalaženju i kreiranju okruženja u kome će kreiranje van njihovih ja- granica biti podržano, ili pak u napuštanju ili menjanju okruženja u kome je to nemoguće. Iskustvo ja-granica može da se opiše na osnovu gledanja iz nekoliko povoljnih uglova. To su: telesne granice, vrednonosne granice, granice poznatog, granice istraživanja i granice izlaganja”(Polsterovi).
Autor: Slađana Stanišić
Psiholog i Geštalt psihoterapeut
