26. April 2025.
Psiholog, psihoterapeut, psihijatar – napravimo razliku
Kada kontaktiram sa puno ljudi, primetila sam da ne prave razliku između ove tri oblasti, koje se brinu o potrebama mentalnog zdravlja. Mogu to da razumem jer sam i sama prilikom upisivanja fakulteta na odseku za Psihologiju isto mislila.
To je to. Kada završim fakultet moći ću da pomažem ljudima.
Sam ulazak u ovaj svet mi je raširio vidike i što je najbitnije stalno zahtevao da se dodatno edukujem i učim, da posećujem seminare, kongrese, supervizije, da rastem i učim od svojih klijenata. Jedno veliko prosteranstvo, jedna velika smo mreža ljudi, ogromna podrška jedni drugima u radu.
Ono što je jako važno za ove tri grane je da svi sarđuju i da im je podjednako bitno i da podjednako brinu o zdravlju svojih klijenata. Ne ratko se događa da je psiholog i psihoterapeut ili da je psihijatar i psihoterapeut, što dovoljno govori o potrebi, za što više tehnika i znanja iz ovih oblasti. Ista im je tema i cilj delovanja, drugačiji je proces i put kroz koji se prolazi. Ne postoji merilo šta je bolje i ko je bolji. Ono što je krajnje merilo postignutog je da klijentu bude bolje, da ima subjektivni osećaj blagostanja i da se oslobodi težine koju je nosio sa sobom.
PSIHOLOG
Psiholog je osoba koja ima VII1 nivo obrazovanja na fakultetima smera Psihologija. Postoje četiri modula: Istraživačka psihologija, Klinička psihologija, Psihologija obrazovanja i Psihologija rada. To su ustvari oblasti u kojima ona ima velikog značaja. Potrebno je i da psiholog pripada Komori psihologa.
Psihologija je nauka koja proučava psihički život ljudi i životinja.
Psiholog se bavi savetovanjem, sprovodi psihološka testiranja, radi na ispitivanju psihičkog stanja klijenta, parati njihova ponašanja. Oni uglavnom rade sa ljudima koji nemaju većih mentalnih poteškoća i mogu nam pomoći ako želimo da vidimo strukturu svoje ličnosti.
PSIHOTERAPEUT
Da bi neko mogao da upiše edukaciju iz psihoterapije potreban je preduslov, a to je: da je po struci Psiholog ili da je završio fakultet društvenog smera uz položenu propedertiku ( dodatne predmete iz psiholoških oblasti ) na zvaničnim fakultetima Psihologije ( tzv. razlika predmeta ). Zatim da završi petogodišnju edukaciju (kroz 9 semestara i određenim brojem sati rada na sebi) na akreditovanim institutima za psihoterapiju. Poterebno je i da poseduje sertifikat za psihoterapiju koji izdaje Savez psihoterapeuta.
Psihoterapija je proces, ne nudi instant rešenja, već se bavi dubokim potisnutim emocijama i energetskim čvorovima koji su skrajnuti i čekaju povoljni trenutak da isplove na površinu. Na nju se uglavnom donosi sadržaj, koji može da posluži za dublja istraživanja koja se događaju između terapeuta i klijenta kroz atmosferu. Sve zavisi od stila i suptilnosti psihoterapeuta za taj momenat, za tog klijenta.
Posle nekog vremena osete se sve blagodeti psihoterapije. Ono što je bitno je da su to trajne promene.
Postoji više pravaca psihoterapije i ne odgovaraju jednako svima isti, individualno je. Neki od njih su: Geštalt psihoterapija, psihoanaliza, psihodrama, transakciona analiza, sistemska porodična terapija, racionalno-emotivna ili kognitivno biheviorlna trerapija, art terapija…
PSIHIJATAR
Psihijatar je lekar koji je završio Medicinski fakultet sa specijalizacijom iz psihijatrije. On daje dijagnoze i leči pacijente medikamentima. Radi sa ljudima koji imaju mentalne poteškoće koje se klasifikuju kroz psihoze, neuroze i poremećaje ličnosti. Određuje terapiju lekovima, dozira je i prati dalji uticaj i promenu kod pacijenata. Pojačava je ili smanjuje, nekada i ukida u zavisnosti od stanja i razvoja problema zbog kojih se pacijent nije mogao normalno funkcionise u svakodnevnom životu.
Ono što im je zajedničko i gde treba da rade kao tim i PSIHOLOZI i PSIHOTERAPEUTI i PSIHIJATRI je da šire SVEST o značaju mentalnog zdravlja i o značaju održavanja mentalne higijene.
Autor: Slađana Stanišić, Psiholog i Geštalt psihoterapeut
