04. Jul 2025.
Bes je jedno od najsnažnijih ljudskih osećanja koje izaziva neprijatan doživljaj. Od malena smo učeni da se čuvamo kako svog, tako i tuđeg besa. Međutim, važno je istaći da postoji i pozitivna strana besa.
Bes i ljutnja čine da se energizujemo i pripremimo na akciju. Tu energiju možemo koristiti, za dobro i za loše delovanje. Iako ne možemo uvek da izaberemo da li ćemo izraziti bes ili ne i na koji način, ono na šta možemo da utičemo, jeste da svesno odaberemo, šta ćemo sa njim učiniti.
Da li ćemo ga koristiti za destrukciju naše okoline ili ćemo uz pomoć besa izazvati ličnu i socijalnu promenu.
Npr. Besan sam na svoje roditelje, jer ne veruju u mene. Ono što mogu da izaberem je da idem u autodestrukciju i da uništavam sebe alkoholom, drogama… ili da svoj bes usmerim za sebe pozitivnu stranu. A to je „ E sada će te da vidite- ko ne može“ i uzmete i završite npr. fakultet ili ostvarite neku akciju iz koje imate ličnu dobit.
Bes koji ima svoje specifično značenje i poreklo ne samo u samoj osobi, već i u njenom okruženju i njihovoj međusobnoj interakciji.
Kada smo ljuti, čitav naš self je uključen u interkaciju sa sredinom. Naše fiziološko stanje, misli, osećanja i akcije su usklađene. Kako bes raste i pada tako i naše okruženje utiče na nas i mi na njega.
Bes je povezan sa okruženjem na dva načina. Ima svoj uzrok i ima svoj objekat.
Uzrok besa je neka okolnost iz okruženja, koja je izazvala bes, dok je objekat osoba ili stvar iz sredine koja je izazvala da taj bes proradi. Npr. Ivana je iznervirao kolega sa posla, on dolazi kući i viče na svoju decu. Uzrok njegovog besa je kolega sa posla, a njegova deca su objekat njegovog besa. Ukoliko bi se on suočio sa kolegom, uzrok i objekat njegove ljutnje bi bili isti.
Najčešće reakcije koje prate emociju besa su: ubrzan rad srca, rast krvnog pritiska, povećanje napetosti u mišićima, plitko disanje, proširene zenice, pojačano lučenje pljuvačke… itd.
Pored gore navedenih fizioloških reakcija može se desiti i pojačano znojenje, razrogačene oči, stegnuta vilica i stisnute šake.
Spremamo se na akciju i očekujemo “borbu”. Ove promene se najčešće dešavaju bez naše svesne intervencije, spontano i prirodno kao odgovor na ugrožavajuću situaciju. Međutim, to ne znači da ne možemo naučiti da ih do izvesne granice kontrolišemo na direktan ili indirektan način.
Npr. ukoliko smo u situaciji da smo svesni da smo besni, a u tom trenutku nije poželjno ispoljiti bes, možemo izabrati neku aktivnost za smirivanje, kao što su duboko disanje, skretanje misli na neke umirujuće teme.
Posebno je važno kontrolisanje besa u situacijama opasnim po život, tada izražavanje besa može biti kontra produktivno. Ukoliko situaciaj u kojoj nije dozvoljeno izražavanje besa traje isuviše dugo, možemo naučiti ne samo da potpuno kontrolišemo besne ispade, već i sve znakove i simptome besa. Čak postoji mogućnost da potpuno negiramo mogućnost da uopšte možemo biti besni. Ovo se najčešće dešava depresivnim osobama, koje su neučile da potpuno izbegavaju osećanje i izražavanje besa. ( John Bernard Harris)
