13. јануар 2026.
TRAUMA I NJENA LICA
Nekada možemo da osećamo neobjašnjive simptome, a da potiču od nama ne objašnjivih razloga. Osećamo deo nas kao tuđ, ocepljen ili utrnut.
Veoma verovatno, mada ne mora da znači, da ti simptomi potiču od nekada preživljene traume, koja je potisnuta, sklonjena, zatrpana i koja čeka pogodan trenutak da izađe na površinu. Da postane vidljiva i obrađena, a energija koja je zarobljena postaje OSLOBOĐENA.
Dobro bi bilo da kada se taj okidač pokrene“MI“ budemo u poziciji SPREMNOSTI i da ga dočekamo OSVEŠTENI, nego da nas retraumatizuje iznova. Svaki put ponovo i ponovo, pokreće se naš mehanizam odbrane, koji smo formirali radi zaštite sebe, ali TRAUMA ostaje kao neki NEDOVRŠENI POSAO. Kao takav ometa nas u svakodnevnom funkcionisanju.
NEOBRAĐENA TRAUMA
Tako neobrađena TRAUMA ( to nije događaj, već posledica koju je prouzrokovala u nama i trag koji je ostavila) često je i povod za formiranje ANKSIOZNOSTI, tj. da stalno ili bar često budemo u stanju napetosti. Satanje koje izgleda, kao da stalno nešto očekujemo da se dogodi.
U tom osećaju isčekivanja potrošimo puno uzaludnog vremena, koje bi mogli iskoristiti mnogo kreativnije i produktivnije za SEBE. Ali to je jače od nas jer nas taj osećaj ZAPOSEDNE, preplavi. Ostajemo dugo u tom modu STRHA OD NEPOZNATOG, a često se javljaju i napadi panike (lupanje srca, znojenje, otežano disanje….).
Simptomi nam se počnu događati obično kada sve prođe i kada uragan koji je protutnjio napravi u našoj duši pustoš. Baš onakvu kakvu ostavi URAGAN, koji prođe kroz prirodu i napravi katastrofu (da bi slika vizuelnio bila jasnija, mi volimo da vidimo sa čim imamo posla, jer ako samo osetimo, neobjašnjivo nam je ).Onda nas sve stigne i mi se osećamo pespomoćno.
Misli počinju da projektuju svoje, a mi gubimo kontrolu nad njima. Pojavljuje se stalni nemir što izaziva remećenje osnovnih životnih funkcija. Javlja se slab APETIT ili preterani unos hrane u neograničenoj količini, kao i nemogućnost opuštanja organizma (spazam mišića) što uzrokuje pojavu NESANICE. Sve nas to telesno OSLABLJUJE.
„ Isceljenje traume zavisi od prepoznavanja njenih simptoma. Budući da su traumatski simptomi uglavnom posledica primitivnih reakcija, neretko ih je teško prepoznati. Ljudima nije potrebna definicija traume; potreban nam je iskustveni osećaj za to kako je proživeti traumu.“ ( 1997, str.29 Peter A. Levin).
Autor: Slađana Stanišić- Geštalt psihoterapeut
