16. септембар 2026.
Naše telo se menja iz sekunde u sekundu, iz minuta u minut, iz dana u dan. Ono se neprestano prilagođava onome što živimo, osećamo i kroz šta prolazimo.
Telo može biti naša najveća podrška, ali ponekad može postati i mesto u kojem se zaustavljaju emocije koje nismo umeli da izrazimo, strahovi koje smo potisnuli i iskustva koja nismo mogli da obradimo.
Zato brinuti o sebi ne znači samo vežbati, kretati se i negovati telo spolja.
Važno je da osluškujemo i ono što se dešava iznutra.
Telo pamti ono što um ponekad pokušava da zaboravi. Svaku neizgovorenu emociju. Svaki strah. Svako iskustvo koje je ostalo nedovršeno.
I ono što nije bilo moguće obraditi tada, može se pojaviti kasnije — često baš onda kada to najmanje očekujemo.
Zato je važno da sebi pristupimo celovito.
Da ne razdvajamo telo od psihe, već da ih posmatramo kao deo iste celine.
Jer pravi rad na sebi počinje onda kada naučimo da čujemo i ono što nam telo govori.
Autor : Slađana Stanišić geštalt psihoterapeut
