20. септембар 2025.
Anksioznost, strah i panika- braća i sestre
Anksioznost, strah i panika se mogu sagledati iz prespektive braće i sestara, koji su od istih roditelja. Negde se očekuje istost, a ustvari svako je za sebe idividua. U toj različitosti svako nosi svoju autentičnost.
Još od prvog susreta sa svetom upoznajemo borbu i strah koji dobijamo začećem, a kasnije rađanjem, a onda i kroz život idemo zastrašeni. Strah koji postaje naš alarm za opasnost i bez koga u nekim situacijama ne bi preživeli, postaje naše opterećenje, naš teret. Što je veće naše angažovanje u strahu, mi iz takvih iskustava brže učimo i dugo ih pamtimo. Veći strah bolje naučena lekcija, bolje telesno integrisana lekcija.
Da li je on uvek alarm ili je mesto za rađanje anksioznosti koju kreiramo iz bivših iskustava, a koje treba da se dogode u budućnosti. Koja se u 99 % slučajeva i ne dogode.
Inficirani strahom mi jako brzo učimo. Učimo da su ulice i automobili opasni, da je mrak opasan, da je okruženje opasno…. Možda je našem iskustvu i bilo takvih situacija ali one pripadaju PROŠLOSTI, nečemu što je već bilo. KAKO TO DONOSIMO U SADAŠNJOST i kreiramo ANKSIOZNOST ?
ANKSIOZNOST JE SAMO U NAŠOJ GLAVI.
Npr. Kroz našu decu. Ne smemo da ih pustimo same da odlaze u školu, na treninge već ih mi vozimo ili odvodimo, čekamo, a zatim dovodimo kući. Čak i kada osetimo da je nastupio neki razvojni period kod naše dece, kada bi mogli da ih osamostalimo i pustimo ih, onda to puštanje izgleda ovako:
Da li je prešao ulicu, da li se nešto dogodilo… kreiramo slike u glavi koje ne bismo ni u ludilu želeli da se dogode i ne možemo da se izborimo sa njima. Pritom osećamo toliki strah koji lebdi oko nas i koji nam nije prijatan, sa kojim ne znamo šta da radimo, koji nas blokira. A ustvari šta se dešava: STRAH + NEIZVESNOST = ANKSIOZNOST
Anksioznost ustvari šta traži od nas? PA TRAŽI „DAJ MI NEKU INFORMACIJU“, to traži.
Nama je najgori period isčekivanja koji se odvija između. Vreme koje je potrebno da prođe do događaja, a koje je neizvesno za nas,“ jer mi želimo da znamo, da budemo sigurni“, je ustvari prostor ANKSIOZNOSTI. Hoćemo li onda svako vreme koje je potrebno da se ispuni između nas i događaja, da koristimo za život sa STRAHOM od nepoznatog. Ako su to DOGAĐAJI naprimer „kako će moje dete da se snađe u budućnosti, hoće li se pronaći, smestiti,…hoće li biti uspešno ili neće…“, za koje je protok vremena neizvesnosti mnogo duži, hoćemo li onda taj prostor živeti u nesvesnom strahu jedno 10 ili 15 godina ( da neki hoće, nažalost i na taj način će svoj život oblikovati). Sadržaji života biće podređeni tome i naša angažovanja, funkcionisanje biće u skladu sa takvim načinom razmišljanja. To je baš dugačak period u kome treba na taj način bivati.
Autor: Slađana Stanišić
Geštalt psihotrerapeut i mr. P. Psiholog
