15. новембар 2025.
Bes utiče na mnoge svere u našim životima, utiče i na naše ponašanje, često nekontrolisano. U takvim situacijama iznenadimo sami sebe, a drugi ostanu zabezeknuti.
Postavljaju pitanje: ŠTA MU BI ILI ŠTA JOJ BI ?
Bes prelazi u FIZIOLOŠKE reakcije i kao takav oblik teško ga je kontrolisati i zaustaviti ( kada pocrvenimo, stiskamo pesnice,…). U tim momentima prelazimo u AKCIJU i drugim rečima „idemo BORBA“. Kroz glavu nam zuji, napadaju nas misli KAKO JE TO SAMO MOGA DA MI URADI ? ON ĆE MENI ? …
Kroz izbacivanje besa konstruiše se komunikacija koja kaže „Ja želim da ti čuješ moje reči i da uvažiš moj bes! Ako to razumeš i uvažiš moj bes, stvari će se završiti i možemo da krenemo dalje“.
U ovakvim situacijama nađemo se spontano i nesveno. Osetili smo da nas nešto UGROŽAVA. Ali to što smo u takvim trenutcima bili nesvesni, ne znači da ne možemo da naučimo da svoje reakcije izliva besa KONTROLIŠEMO.
Kakav bi samo bio svet naših predaka, kako bi on izgledao, da oni nisu kontrolisali svoj bes. Verovatno bi se svi POUBIJALI i nas ne bi danas bilo. Planeta ZEMLJA bi bila istrebljena od ljudskog roda.
Morali bismo da razvijemo niz SOCIJOLOŠKIH, KULTURNIH I PSIHOLOŠKIH mehanizama koji ne regulišu samo naše ponašanje, već regulišu i naše EMOCIJE sa kojima pronalazimo način NE SAMO DA SE ŠTITIMO OD DRUGIH, NEGO I NAČIN KAKO DA ŠTITIMO DRUGE OD SEBE.
Još kao decu su nas kažnjavali zbog izliva besa. Koliko je DOZVOLJENA količina izlivanja besa potiče iz kulturoloških obrazaca ponašanja. Pa je naprimer anglosaksonska kultura okarakterisana kao ukočenost po ovom pitanju, dok je latinska okarakterisana kao izuzetno ekspresivna. I u porodičnom sistemu je razlika između porodica. U nekima je dozvoljena veća količina izlivanja besa, a u drugima uopšte nije dozvoljena. Negde je muškarcima to dozvoljeno u većoj količini, a ženam nije.
Preispitajmo svoje okidače na koje se aktiviramo. Što više upoznajemo svoje „pecanje“na taj način smo u boljoj poziciji da oni budu oslabljeni.
Stanišić Stanišić Geštalt psihoterapeut
