08. Februar 2025.
Da li smo kao pojedinci postali ne osetljivi za probleme drugih ?
Kada smo prestali da budemo prisutni za naše najmilije ?
Da li često kada bude prekasno počnemo da tražimo psihološku pomoć za sebe i druge ?
Ova se pitanja često prolamaju kroz naše misli kada se nešto strašno dogodi.
Kako se dolazi u stanje bezumlja ? Šta dovodi na to mesto?
Kao i svaki drugi organ koji oboli tako i duša oboli.
Ne odjednom, ne preko noći. Ona boli, boli i kad bol postane dugotrajan, umarajući i neizdrživ osoba pribegne mehanizmima odbrane koje je naučila kroz život da kreira kao zaštitu. Jednostavno utrne. Anestezira se.
U pozadini iz koje takvi ljudi dolaze prolamaju se:
– osećaji da njih niko ne razume ( gde god krenu nailaze na zid),
– često nemaju ni unutrašnju ni spoljašnju podršku,
– često potiču iz porodica sa visoko konfliktnim indeksom
– često su trpeli vršnjačko nasilje,
– imaju strah od socijalne sredine ( ona im je pretnja),
– često su predmet izrugivanju,
– često su ućutkivani, nekada zanemareni, nekada neprimećeni,
– svoje odbacivanje krunišu izolacijom.
