22. фебруар 2026.
Emisija Balans RTV Budva
Tema: Motivacija i zastoj
Gost: Marijana Bogosavljević MR. Poslovni psiholog
Motivacija je jedna od onih reči koju svi znaju, a malo ko zaista razume kako funkcioniše. Ona nas pokreće da radimo nešto jer nam to ima smisla. Nije stalna energija i elan, već signal unutrašnjeg interesa, pokazatelj koliko nam nešto trenutno znači.
To je proces koji se menja u zavisnosti od faze života, okruženja i naših potreba. Ljudi često misle da ako nemaju motivaciju, nešto nije u redu sa njima. To nije tačno, motivacija dolazi i odlazi, i to je potpuno normalno. Na poslu, ljudi na odgovornim pozicijama često kažu: „Radim sve, ali nemam snage za ono što bih voleo.“ Motivacija dolazi kada ono što radimo ima smisla za nas. Kada sam u funkciji drugima, a kada sebi provlači se pitanje ?
ZAŠTO DANAS TOLIKO LJUDI KAŽE DA NEMA MOTIVACIJE ?
Ljudi danas nisu nemotivisani oni su uglavnom preopterećeni. Previše obaveza, stalna dostupnost, poređenje sa drugima i pritisak da budemo uspešni ostavljaju malo prostora da se zapitamo kako se zaista osećamo.
Kada smo dugo u tom režimu, prirodno je da se javi pad volje i energije. Motivacija se ne gubi sama, ona se povlači kada se previše udaljimo od svojih stvarnih potreba.
Brzi ritam života, društvene mreže i stalno poređenje sa drugima lako iscrpljuju. Ljudi ne kažu da nemaju motivaciju jer su slabi, već jer žive u preopterećenju. Ponekad aktivnost koju radimo više ne izaziva osećaj svrhe ili napretka, i tada govorimo o padu motivacije.
Često, zapravo, nije reč o potpunom gubitku motivacije, već o zastoju, trenutku kada unutrašnji resursi više ne prate spoljašnje zahteve.
ŠTA JE ZASTOJ U MOTIVACIJI I ZAŠTO DO NJEGA DOLAZI ?
Zastoj u motivaciji vrlo često nema veze sa poslom, ciljevima ili nedostatkom volje. Do njega dolazi onda kada se u životu desi nešto što nas duboko pogodi, smrt bliske osobe, bolest, razvod, gubitak sigurnosti, dug period brige ili emocionalnog pritiska. To su situacije koje ne možemo isključiti kada dođemo na posao ili krenemo sa obavezama. U takvim trenucima čovek ne odustaje, već se povlači da bi se sačuvao i stabilizovao.
Motivacija tada ne nestaje, već se prirodno povlači u drugi plan, jer unutrašnja energija odlazi na ono što je u tom trenutku važnije, na tugovanje, prilagođavanje, brigu, strah ili jednostavno pokušaj da ostanemo funkcionalni iz dana u dan. Čovek tada raspolaže
ograničenim kapacitetom, i svaka dodatna obaveza ili očekivanje traži više nego što realno može da da. Spolja često deluje kao da sve ide dalje isto, ali iznutra se odvija potpuno drugačiji proces.
Ljudi u zastoju često rade minimum koji mogu, bez prostora za inicijativu, kreativnost ili dodatni angažman. Ne zato što im nije stalo, već zato što im je kapacitet ograničen. Njihov sistem je zauzet održavanjem ravnoteže, i to troši ogromnu količinu energije.
U takvim fazama, pitanje „zašto nemam motivaciju“ zapravo znači „zašto nemam više snage“
KAKO DA ZNAMO DA LI NAM FALI MOTIVACIJA ILI NAM TREBA PAUZA?
Ljudi često pokušavaju da se „nateraju“ da budu motivisani, ali mnogo važnije pitanje je: da li smo uopšte odmorni?
Ako nemamo volje ni za stvari koje su nam ranije prijale, to je obično znak umora, a ne nedostatka ambicije. Svako dodatno forsiranje samo produbljuje problem.
Prava motivacija se vraća tek kada sebi dozvolimo da usporimo. Kada ljudi kažu: „Nemam motivaciju da završim ovo“, to je signal da treba promeniti pristup, možda napraviti pauzu ili se posvetiti manjem delu zadatka.
Psihologija pokazuje da se motivacija gradi kroz male, ostvarive korake. Kada sebi postavimo prevelike ciljeve, mozak reaguje stresom i otporom. Suprotno tome, mali koraci stvaraju osećaj kontrole i uspeha, što prirodno podstiče motivaciju.
Autor: Slađana Stanišić- Mr. Poslovni psiholog i Geštalt psihoterapeut
Ostalo pogledaje u emisiji Balans, link u nastavku.
