12. децембар 2025.
Emisija BALANS
Tema: Prisustvo,a odsustvo
Gost: Dr psihijatar i psihoanalitičar Srđa Zlopaša
Događa se da smo prisutni, a ustvari smo odsutni. I život nam se samo događa. Gde smo ? Šta smo ? Ko postajemo ?
U ovoj emisiji sa dokrorom psihijatrom Srđom Zlopašom napravićemo razliku između procesa žalovanja i tugovanja i Depresije. Često ljudi pomešaju neka stanja u kojima se nađu, koja su slična a ustvari nisu.
Za takva stanja zajedničko je taj osećaj praznine, iritiranosti, besmisla, somatski simptomi…. ali suština ovakvih stanja je drugačija. Razdvajanje tuge i žalovanja od depresije jako je bitno kada nam dođu klijenti jer to usmerava terapiju u kom pravcu će tok ići.
Kada se susrećemo sa tugom i žalovanjem mi često imamo jasan razlog zbog čega se to događa. To su gubici koji su neizdrživi, bolni, razarajući.
MOGU BITI I GUBICI NAŠE IDEALIZACIJE
Ali mogu da budu i manje vidljivi gubici identiteta koji nastaju usled životnih promena (gubitak snova, poverenja, očekivanja, te male smrti koje nam se događaju svakodnevno).
Prva reakcija na gubitak, naročito veliki je desenzitizacija ( to je ujedno i traumatično iskustvo za organizam ) kada mi zamrznemo emocije i to što uradimo je naša kreativna adaptacija na veliku bol i na nastalu situaciju. Tako naš organizam nastavlja da funkcioniše i ide u potragu novonastalog identiteta radi nastavka života.
Kada taj prvi šok počinje da popušta nailaz faza emotivnih reagovanja kada je organizam više spreman da se suoči sa gubitkom i kada ima dovoljno podrške da se suoči sa određenim emocijama ljutnje, besa, mržnje, očaja, patnje, bola, tuge, ….trenutak kada smo isprobali sve vrste pregovora sa sobom, sve vrste korekcije našeg ponašanja tada organizam ulazi u jednu fazu koja spolja liči na depresiju .Organizam se povlači, usamljuje, nema potrebu za komunikacijom, za aktivnošću, manifestuje osećanja besmislenosti. Onima koji spolja to posmatraju, a ne prave razliku, to izgleda kao jedno depresino iskustvo.
Depresija je na početku imala ime melanholija.
Kod tugovanja i žalovanja postoji neko koga nema, a kod depresije nema povezanosti osobe sa svetom.
Postoje dva mišljenja o tome kako dolazi do depresije. Jedno je da su uzroci u biološkim faktorima koji se manifestuju u psihološkoj sferi, a druga je ona koja govori o psihološkim faktorima i o tome kako je ustvari depresija jedno kreativno adaptiranje ljudskog organizma na sredinu.
Nemamo tačno događaj koji se pojavljuje, ali organizam ne može više da izdrži pritisak, događaje celokupne, nasledne faktore, razne uticaje porodice, transgeneracijske uticaje.
DEPRESIJA KAO MUDROST ORGANIZMA
Tu nastupa mudrost organizma, kada nešto prevazilazi kapacitete organizma da se organizam adaptira , organizam se povuče, povuče svoju energiju sa granice kontakta da bi razmislio šta mu je činiti, da bi shvatio situaciju, da ne bi uzaludno tošio energiju, kada nema dovoljno podrške u sredini da se za tu aktivnost dobiju željeni rezultati.
Kreativna adaptacija kroz depresivno povlačenje jeste poziv da se organizam povuče iz spoljašnje sredine da bi se bavio svojim unutrašnjim prostorima i izašao sa nekim novim načinom življenja.
Dalje o ovoj temi pogledajte u nastavku u emisiji…. Balans.
Autor: Slađana Stanišić – Geštalt psihoterapeut
