18. фебруар 2026.
Emisija Balans ; Tema: Stid
Gost: Slađana Nenezić- Geštalt psihoterapeut
Koliko i kako je stid povezan sa ranijim odnosima, naročito roditeljskim ?
Doživljaj/osećaj selfa se razvija kroz kontakte između članova porodičnog sistema. Porodica nas upoznaje o normama šta je ok, a šta ne. Šta je u kulturi poželjno ponašanje, dete se identifikuje sa tim i uvek ostaje osećanje stida.
Dete odgovornost roditelja prihvata kao svoju jer nema kapacitet da shvati da je odgovornost kod roditelja. Napuštanje roditelja npr. razvod je uvek izvor stida kod deteta. Stid može da prouzrokuje osećanje nisam ok.
Odbrane od stida odnosno modaliteti da se sopstveni stid izbegava
Ugledava se kroz ponašanje :
javlja se prezir,zavist,ljutnja,kriticizam,prefekcionizam,arogancija,humor,samopravednost,preterana potreba da se brine o drugima, budi fin i ugodi drugima. Služe za maskiranje sopstvenog dubokog STIDA.
Hronični stid može da prouzrokuje probleme sa samopouzdanjem ili samo ocenjivanjem
Tako hronični stid uništava emocionalno blagostanje.
Rad na stidu je dugotrajan i spor proces, postepen.
Osoba koja doživi stid se oseća samom. I to je njen problem, a drugi prouzrokuju stid“ mene je stamota od same sebe u prisustvu drugih.
Može i samo neko da nas gleda i da mi konstruišemo razne projekcije.Vide me tako i tako…a uopšte to nije tako…,
Podrška i stid mogu biti 2 kraja polarnosti. Podrška ka potrebi, stid od potrebe.
Stid ne poništava potrebu ona se i dalje pojavljuje samo što kada se ponovo pojavi svaki put prouzrokuje stid.
Autor : Slađana Stanišić Geštalt psihoterapeut
Pogledajte u emisiji Balans na linku DOLE !
