• Slađana Stanišić

„Mi“ kao organizam, bivamo u sredini koja nas okružuje. Tu sredinu ne čine samo ljudi u našem okruženju nego i strvari, predmeti,  životna sredina. Ne možemo da razmišljamo o svom disanju, a da ne pomislimo da postoji vazduh, telo, voda, hrana, sunčeva energija… Sve je povezano. I što je najbitnije sve je individualno. Svaki pojedinac dolazi sa svojom pozadinom koju čine njegova višegodišnja iskustva, njegovi kontakti, druženja.

Kako osećamo te misli ?

Nama ljudskim bićima su misli najproblematičnije. Kada naučimo da sa njima upravljamo, a ne one sa nama, na dobrom smo putu ka samoostvarenju.

Imamo osećaj (kada govorimo o ne psihotičnim iskustvima) da misli uđu u našu glavu, kao da odnekuda dođu i usele se u nju. Ako naš sistem razmišljanja predstavimo kao našu kuću, dom, a misli kao goste koji povremeno svrate, imamo osećaj kao da nisu naše. A onda vidimo da nisu stalno u kući, ali nas posete. Posebno je problematično ako su to nepoželjni gosti.

Moje pitanje je šta uradimo (individualno je) kada nam se najeve ili nas posete nepoželjni gosti iznenada ?

Svako do nas reaguje drugačije u takvim prilikama. Ono što nam je svima zajedničko je da ne želimo takve GOSTE. Neko im zalupi vrata, neko se pretvara da nije kući, neko ih trpi, ali u suštini sve to dolazi iz introjekata koje smo usvojili i ponašamo se u skladu sa njima.

Šta su introjekti ?

Naša integrisana iskustva koja smo usvojili nesvesno kretajući se kroz život.

Primer : U jednoj bogatoj seoskoj kući, koja se bavi stočarstvom,  za stolom su sedela deca, tri dečaka. Za doručak im je majka poslužila mleko u šoljama, sipajći svakom dečaku po pola šolje. U jednom momentu dečak koji je bio izuzetno žedan upitao je majku; „Zašto si nam svima sipala po pola šolje mleka ?“

Ona mu je odgovorila: „ Ne znam“. A onda se zamislila i rekla  „tako je moja majka radila“. Kada su otišli kod babe, dečaci su je upitali, zašto je uvek sipala po pola šolje mleka svojoj deci. Ona im je odgovorila: „Tako je moja majka radila“.

Kada je to čula prababa, babina majka iz ćoška sobe gde je dremala, upitala ih je: „  Imate jednu kravu koja ne daje baš puno mleka ?“

Na našem dnevnom nivou pojavljuje se mnogo introjekata koje smo usvojili i ne pitamo se zašto ih koristimo i kako. Ne prave nam probleme oni funkcionalni, već oni koji nisu rekonstruisani za današnje vreme, a nekada su bili funkcionalni. Introjekti su ustvari naši stavovi i uverenja o nečemu ili nekome, naši postupci, naša ponašanja.

Ispitati u terapijskom odnosu kakva uverenja nosimo ( jedna od mogućnosti).

Naš organizam se nesvesno buni protiv njih. Misli nam dolaze kroz osećaj kao da nisu naše, kao da nam ih je neko tu stavio, spustio u našu glavu. Pojave se iznenada.

Discipina, snaga i svesnost nam je potrebna kako bi  mogli da kontrolišemo svoje misli. Prihvatiti ih i u njima naći motivaciju za lični rast za istraživanje svoje pozadine. Iskoristiti ih za bolje upoznavanje sebe.

Kad naučimo kako se izboriti sa sobom onda i nemamo potrebu boriti se sa drugim, već imamo potrebu bivati sa drugima. To je veština koju steknemo, otprilike kao kada pročitamo puno knjiga ili pogledamo puno serija i onda možemo da naslutimo kakav će biti kraj. Ponekad i promašimo, ali sve je manje promašaja. Intenzitet i uticaj misli smanjimo.

Sa čim se borimo ? Sa kim se borimo ? Protiv koga se borimo ? Da li se borimo ?