11. Mart 2025.
Kada se osećamo bespomoćno uglavnom je u pozadini neki drugi emocionalni problem. Mogu se prolamati problemi sa panikom, anksioznošću, depresijom, fobijom. U pozadini može da se javi i preterana zavisnost od drugih osoba.
Osećaj bespomoćnosti je subjektivni osećaj da neko ne raspolaže dovoljnim kapacitetom za suočavanje sa nekim psihofizičkim ugrožavanjem. Osoba ne veruje u vlastite kapacitete da se izbori sa nečim ili nekim. Zbog toga su te osobe skolne izbegavanju, kako ljudi tako i situacija. One ne mogu da žive svojim punim kapacitetom i to u mnogome osiromašuje njihov život.
Osobe koje su skolne da se osećaju bespomoćno, su osobe, koje su preživele teška traumatična iskustva, osobe koje su zanemarivane, osobe koje su rano doživele separaciju (odvajanje) od roditelja, ali i one koje su bile prezaštićene u svojoj porodici.
Osećaj bespomoćnosti je osećaj koji datira još iz perioda detinjstva. Biti dete koje je bespomoćno i koje zavisi od roditelja je uredu i razvojni je deo odrastanja, ali ostati zarobljen u ulozi deteta kasnije predstavlja problem i kreira nefunkcionisanje. 
SUŠTA SUPROTNOST OD BESPOMOĆNOSTI JE KADA NEKO VERUJE U SVOJU SNAGU I VERUJE U SEBE.
