02. август 2026.
DA LI JE PERFEKTNO PREVIŠE ?
Nekada je detaljnost, 150% uključenost (više od maksimuma) bila osobina koja se puno cenila čak i veličala.
SADA i OVDE u svetu brzine, u svetu nedostajanja vremena i svetu površnih odnosa ona postaje prepreka i često smetnja za dobro, kako psihičko tako i fizičko funkcionisanje.
Perfekcionalizam zahteva ogromnu uloženu energiju. Nečega previše dovodi do prelaženja sopstvenih granica, duboko u unutrašnji porstor. Kada to uradimo sopstvenim snagama sebi, preplavljujemo sebe. Ne treba niko da nas preplavljuje mi ćemo sami sebe. I šta radimo urušavamo se.
Kako onda očekujemo da nas neko sačuva, ako mi to neznamo sami ?
Nekada to
dolazi iz potrebe za dokazivanjem nekome ili sebi (neviđeno dete), nekada zbog takmičarske atmosfere koja nas podiže ( egoistično dete), nekada iz toga da kroz stalnu akciju želimo da na taj način držimo kontrolu dešavanja. Da nam se dešava to što mi želimo da se dešava,a ne nešto nepredviđeno (traumatizovano dete).
U svakom slučaju ono što želimo da izbegnemo je osećaj BESPOMOĆNOSTI. A bespomoćnost nas dovodi u poziciju ranjivosti. Niko od nas ne želi biti u poziciji ranjivosti.
Međutim, život je nepredvidiv, a savaka novonastala situacija od nas traži dodatno angažovanje da izađemo iz nje i da joj se prilagodimo. Da naučimo nešto novo i izvučemo pouku za sledeća iskustva, bilo bi dobro.
Život počinjemo da pratimo i pokušavamo da ga stavljamo pod kontrolu. Sa jedne strane nas pritiska perfekcionizam, detaljnost i vreme, a sa druge brzina i prilagođavanje. Kada se previše zadržimo na nečemu, imamo osećaj da smo u zaostatku, da stalno negde kasnimo. ali tu je i preokupiranost.
Zato je osnovna jedinica za nas MERA koja je individualna. Ona je merljiva kroz sopstvene potrebe, osećaje,menjanja uverenja i koja glasi DOVOLJNO DOBAR ne PERFEKTAN.
I KONTAKT dobar sa sobom, sa drugima, kontakt sa našim odnosom prema predmetima i stvarima.
Autor: Slađana Stanišić Geštalt psihoterapeut
