23. Avgust 2025.
Problemi sa decom
Svakim danom sve je veće nerazumevanje između dece i roditelja. Pojavljuju se pomešane uloge, koje jasno ne određuju ko je ko i ko se u kakvoj ulozi nalazi.
Ne retko roditelji prepuštaju prerano odgovornost detetu, iako ono nije razvojno sposobno da je preuzme (nesvesno).
U PORODIČNOM SISTEMU, ako svako ne stoji na svom mestu, porodica postaje DISFUNKCIONALNA.
Nemogućnost da se detetu postave zdrave granice, nekada dolaze iz nesposobnosti roditelja da drže iste. Često ovakav način funkcionisanja pojedini roditelji nalaze opravdanje kod sebe „da ne želi da bude strog roditelj, jer je on imao takvo iskustvo“. I šta ustvari urade. ODU U DRUGU POLARNOST, u totalno drugi pol- gde nema GRANICA, gde je sve „pušteno“.
Postoji ogromna razlika u „strog roditelj“ koji je u neku ruku trauma za dete i roditelj koji postavlja ZDRAVE GRANICE, kojima deci daje JASNOĆU. Roditelj koji daje detetu životne lekcije, šta sme i šta je dobro za njega, a šta ne sme i nije dobro za njega daje mu osnovu za orjentisanost u životu. Daje mu kostur za kasniju nadogradnju. Bez te jasnoće deca su zbunjena i zatrpana informacijama. Ona nemaju SVEST šta u koju kategoriju treba STAVITI i da ne treba sve što je dostupno probati.
Dečija ne izgrađena EGO funkcija, ne ume JASNO DA odredi OVO HOĆU-OVO NEĆU. Ona je tek u formiranju koju roditelji u većem delu kroz vaspitanje oblikuju. Kao produkt, dobija se „persona“ koja nam daje pitanje KO SAM JA, A KO JA POSTAJEM ? Odgovor na ovo pitanje nije uvek JASAN, pa dobijamo osobe koje se uvek u životu „nešto“ traže, ne znaju šta im je potrebno, a šta ne,imaju osećaj da stalno nešto započinju a ništa ne dovršavaju….
Ovu pojavu najčešće uočavamo kod ADOLESCENATA, jer u toj razvojnoj fazi zbunjenost je najinvazivnija.
U radu sa klijentima potrebno je ući kroz ID, formirati EGOi integrisati PRESONU.
Autor:
Slađana Stanišić
Mr Psiholog i Geštalt psihoterapeut
