30. септембар 2025.
- Stid i nedovršeni poslovi
Gomilanje nedovršenih poslova ima veliki uticaj na nas. Kroz nedostatak podrške unutrašnje i spoljašnje, kada nam je ona neophodna da bi nešto dovršili, počinjemo da se osećamo neadekvatni, nesposobni, veoma uniženi. Podrška nam je potreba da bi neko iskustvo završili i kako bi to iskustvo ugradili u bazu u kojoj se nalaze druga iskustva.
Sve nezavršeno ostaje potpuno otvoreno i ono uporno čeka da se završi. Tako otvoreno, nezavršeno, predstavlja osobi veliku patnju i veliki odliv energije, koju osoba gubi na angaživanju sebe da se to iskustvo nedovrši.
Nedovršeni posao nema asimilaciju i integraciju, pa tako ostaje odvojen od funkcije ličnosti neintergrisan i neasimilovan i ne može biti podrška ličnosti za sledeći kontakt i upuštanje u sledeće iskustvo. Nedovršeno iskustvo smeštamo u telesno kako bi mogli da idemo dalje ali ono je idalje otvoreno i pojavljuje se kroz osećaj tenzija, kroz nemire u telu.
Svako ljudsko biće ima prirodno pravo da ga roditelji vole, hrane, neguju, rezoniraju sa njim, tj. prepoznaju i validiraju odnos. Kada se to ne dogodi dete dobije bol (Pecotić, 2018). Problem je kada je iskustvo bola veće od našeg tela, a drugi nije tu da ga obuhvati, onda se on pakuje i zatvara.
Što su ta neasimilovan iskustva (potrebe i osećanja) važnija za osobu, više će energije organizmu biti porebno, da se ta osećanja drže van svesnosti, a ona će imati sve značajniji uticaj i zahtevaće iz pozadine pažnju osobe u sadašnjem trenutku. - U Geštalt terapiji na taj način se kreativno adaptiramo i stvaramo mehanizme da preživimo. Te naše adaptacije ukoliko postanu česte i rigidne postaće naš način funkcionisanja u životu i dovodiće do ograničenja rasta i razvoja, koji nam je potreban kako bi voleli sebe. Ponavljamo stereotipe na nove okolnosti i na taj način polje organizujemo kopirano. Ostajemo zaglavljeni u sopstvenom pokretu organizacije i dobijamo osećaj RINGIŠPILA koji nam ne dozviljava da se organizujemo kroz IDEMO NAPRED.
Slađana Stanišić Geštalt psihoterapeut i mr P. psiholog
