21. Mart 2025.
Osećaj identiteta proističe iz osećaja povezanosti sa telom. Da bi znao ko je, pojedinac mora biti svestan onoga što oseća.
Kada posmatramo klijenta mi prvo vidimo njegovu fizičku pojavnost, veličinu tela, proporciju, simetričnost, način na koji se kreće, rukuje, položaj tela tokom stajanja ili sedenja. Potom čujemo glas koji “dolazi” iz tela, nekada iz dubine stomaka, nekada iz grla ili već odakle ?
Svi ovi fenomeni su podjednako važni kao i sadržaj koji klijent donosi. Sa mogućim značenjem treba biti jako oprezan jer isti fenomen u različitom kontekstu ne mora da nosi isto značenje kod iste osobe, a kamoli kod različite.
Emocije i telo
Emocije koje se ne ispolje ponekad iz opravdanih razloga ne znači da više ne postoje i da su odstranjene. Snažni impulsi ostaju svesno ili nezadržani u telu i manifestuju se napetošću u muskulaturi. Dugotrajna mišićna napetost vrši pritisak na nerve i krvne sudove pa onda i telo počne da pati i šalje alarm kroz simptome.
Umesto da isključimo svoje emocije, mi isključujemo ili bar pokušavamo da isključimo svoje emotivne reakcije. Verovatno bismo u određenim trenucima voleli da imamo neko dugme, kojim bi isključili ili otklonili okidače ili skup okidača, koji su zaslužni za naše reagovanje. Nažalost ne postoji baza podataka koja bi upozorila na to, hoće li to nešto pokrenuti naše emotivno stanja ili neće (Ekman, 2003).
Kada doživljavamo svoje telo kao ‘to’, umesto ‘ja’, odričemo se značajnog dela selfa, te činimo sebe manjim nego što jesmo (Kepner, 1997, prema Opačić, 2019). Mi tada naše telesno iskustvo otuđujemo, tako da ono ne ulazi u naš identitet i ne nalazimo se u našoj telesnoj stvarnosti (Opačić, 2019). Prema Kepneru (Kepner, 2011), naš osećaj identiteta nije samo mentalna konstrukcija, već je informisan od strane telesne svesnosti kroz naš nervni sistem.
Ukoliko nema jasnog kontakta sa telom, našim senzacijama, naše iskustvo neće biti istinito utemeljeno, bazirano na našim potrebama i osećanjima, nego na ideji o potrebi, te će ego funkcija da nas vodi u iskustva koja nisu podržavajuća (jer ne potiču od svesti o stvarnoj potrebi) i koja neće dovesti do doživljaja zadovoljstva i ispunjenosti, te identitet koji dobijamo iz takvih iskustava je nepodržavajući (‘lažni self’) (Pecotić, 2017).
