21. Maj 2025.
Kao neko ko je bio reprezentativac Jugoslavije u karateu, koji i danas svakodnevno vežba, a danas Geštalt psihoterapeut i psiholog, spojila sam psihofizičko zdravlje kroz svoj rad.
Obožavam da radim sa telom.
Naše telo spolja možemo posmatrati i kao deo okruženja, dok je unutrašnji deo našeg tela, naš intimni prostor.
“Moramo biti u telu da bismo bili neko”( Lora Perls).
Čovek što god misli, radi, spava… vezan je za telo. Telo nas definiše lično ( telesni self ). Kad vidimo nekoga mi ga prepoznajemo po telu i odmah znamo da je to ta osoba.
Telo se menja na razvojnom nivou, ali i na dnevnom nivou, menja se iz časa u čas, iz minute u minut… razvija se, menja i propada.
Ono može da nam bude podrška ali može i da nas onemogućava u svakodnevnim obavezama i aktivnostima.
U telo pakujemo sve i ono postaje skladište za emocije.
Telo razboljevaju emocije i neprerađene teme i traume koje su zakopane duboko u telu. Tako zakopane pojavljuju se kroz simptome i čekaju povoljan trenutak za prerađivanje i oslobađanje.
Najgore je što mogu da se pojave kada nismo spremni za njih, kada ih ne očekujemo, a pojavljuju se kroz tzv. okidače koji su naša nesvesna reakcija.
Rad na telu zahteva svesnost o našem funkcionisanju koje nije dobro za nas. Kako se udobnije smestiti u svom telu ? Naučimo da ga poštujemo i slušamo kroz poruke koje nam šalje u vidu senzacija, napetosti, stezanja, grčenja, trnjenja…
Naše telo nosi poruke na koje se mi baš i oglišavamo, sve dok se ne razbolimo jer ono se buni.
Telo nas zaustavi i kaze “DOSTA”.
Autor: Slađana Stanišić
Psiholog i Geštalt psihoterapeut
