05. April 2025.
Potiskivanje emocija koje su previše teške za osobu, koje se teško podnose su prirodna reakcija. Da bi mogo uopšte da se nastavi sa funkcionisanjem , one jednostavno treba da se skolone u stranu. Bez obzira što su one sklonjene u stranu i zapakovane, ostaju da bivaju u telu čekajući trenutak da se ponovo ugledaju. Taj trenutak može da bude svestan ili nesvestan. Svestan je kada odlučimo da radimo na njima i tu smo sa nekim u tome zajedno. Nesvesni je kada misleći da smo ih pobedili one iskoče odnegde i posete nas, kada smo sami i nesnađeni.
Traume mogu biti većeg i manje intenziteta, ali su ometajući faktor za normalno funkcionisanje osobe. One puno uzimaju od kapaciteta koje bi persona moga da dostigne u svom životu. Prisutne su kroz stalnu opreznost i pobuđenost organizma koji pokušava da bude spreman za nešto “što će da se dogodi”. Prisutne su kroz konstantni lebdeći strah koji prolazi kroz osobu, sprečavajući je da se ostvari.
Posle nekog vremena posle preživljene traume, kao odgovor na to dolazi automatska reakcija organizma, a to je prilagođavanje tela i uma na konkretne negativne događaje. Na zlostavljanja, potpuna zapostavljanja, na ne priznavanja, na poništavanja, na razvod, na siromaštvo, na ugnjetavanja, na nesreće…
Ljudi su osetljivi na negativne događaje, ali mogu posebno biti osetljivi i na izostanke “pozitivnih događaja”.(izneveravanja i izbegavanja obećanog)
Odvojenost uma od tela šta uzrokuje ?
Kod nekih ljudi odvojenost uma od tela kasnije se ugledava kroz preteranu upotrebu jela i pića. Telo ne javlja umu “dovoljno je” i um nema informaciuju na vreme kada da prestane. Često posledice mogu da budu i mnogo strašnije prirode. Mogu da izazovu razne simptome i da posledice budu kao patologija, fizička i psihička.
Autor: Geštalt psihoterapeut
Slađana Stanišić
