02. новембар 2025.
UMORNO DRUŠTVO
Na XV kongresu Saveza psihoterapeuta Srbije prisustvovala sam jednom predavanju koje je održao psihoterapeut i filozof Milan Damjanac, koje je kod mene pokrenulo samokritičko razmišljanje. Pokušaću da vam dočaram kako sam to ja razumela. Kroz Hanovu teoriju približio nam je DRUŠTVO U KOME SE DANAS NALAZIMO.
Naime, živimo u vreme NARCIZMA.
Han, za pojedinca kaže da na terapiju dolazi da bi ga mi naučili kako da bolje živi, kako da bude bolja verzija sebe, kako da pobedi… On teoriju koja je do sad važila, a to je da smo DISCIPLINOVANI OD DRUGIH (upravljamo sa sobom – sa onim kako nas drugi vide, kakva očekivanja drugi imaju od nas…), prebacuje da se mi ustvari sami DISCIPLINIZUJEMO SEBE ( na način što mi sve „možemo“, što ono MORAM sada nečujno prelazi u JA MOGU). DANAS SE VIŠE NE TAKMIČIMO SAMO SA DRUGIMA, VEĆ SE TRKAMO I SA SOBOM. Do te mere MOŽEMO, da to prelazi u još i još i još MOŽEMO i onda sve to prelazi u jedan zamor DRUŠTVA. Mi postajemo umorni, nezadovoljni i postajemo ROBA, koja je merljiva kroz vrednosti. Roba koja treba da bude lepa, još bolja, još produktivnija, još bolje predstavljena. Trkamo se sa boljim reprezentacijama SEBE.
KAKO SE MI PREDSTAVLJAMO ?
Predstavljamo se u što boljem svetlu jer za neuspehe nema mesta, za tugu, za greške takođe. Ne predstavljamo se samo na Instagramu i drugim platformama, mi se sada predstavljamo i u privatnom životu. Kako ? Pa tako što kada nekoga upoznamo mi govorimo samo najbolje o nama, ono ružno sakrijemo. Sprovodimo lični marketing.
Mi bežimo od bliskosti, a bliskosti nema bez BOLA. Nema je bez boljeg upoznavanja drugog onakvog kakvog stvarno jeste. I stalno smo angažovani i još i još i još, nema kraja i nikada dovoljno dobro.
Da bi bili ljudi – ljudska bića, mi moramo da UMEMO DA ĆUTIMO. Da umemo da budemo u tišini u kojoj naše misli i kreativna razmišljanja imaju prostora da dobijaju nove ideje, da promišljamo, da se povezujemo u toj tišini na dubljim nivoima, da stvaramo, … Danas smo nesposobni da razumemo ljudske odnose već se sve zasniva na to, ja tebi ovo ti meni ono… Mi više ni ne umemo da osluškujemo svet u kome nema toga da nas neko neće iskoristiti ili da mi nekoga nećemo zloupotrebiti. Sve je TRANGR-FRANGE.
Tako i PSIHOTERAPEUT danas mora da bude jedan REPREZENT SAVRŠENOG ŽIVOTA. Mora da ima što više klijenata, da nema mesta da primi nove klijente, mora da deli bar tri saveta od jednom na instagramu, mora da se promoviše. MORA DA BUDE SAVRŠEN i ako je moguće u dve, tri terapije da nešto uradi ZA BOLJEG KLIJENTA, da se sve promeni i da tako promenjen klijent bude još i zadovoljan.
U SUŠTINI danas:
Pojedinac nije sposoban da ĆUTI, nije sposoban da podnese RIZIK, da podnese ANKSIOZNOST i nije sposoban da napravi „ODNOS“. Društvo govori MOŽEŠ SVE, MOŽEŠ SVE, a ti ne možeš sve i ne postoji neko ko može sve. Zato danas imamo porast DEPRESIJE, SUICIDA, ANKSIOZNOSTI I PORAST SVIH PATOLOGIJA….
Geštalt psihoterapeut Slađana Stanišić
