10. Jul 2025.
Telo se menja sa raznim promenama identiteta, u toku dana se menja, iz minute u minut se menja, menja se na sekundarnom nivou.
U biti događaj je događaj. Ono što ga deklariše kao dobar ili loš je značenje koje mu mi dajemo. Negativni su u zavisnosti od vrednosti, koje im dajemo. Naravno postoje i događaji koji su kulturološki i tradicionalno, istoriski određeni kao dobri i loši.
Ukoliko je događaj preintenzivan, za naša trenutna iskustva i ukoliko naša kreativna adaptacija nije dovoljno razvijena, takav događaj za naš organizam postaje prejak, postaje neizdrživ. Oni događaji za koje naši sistemi adaptacije nisu adekvatni, oni ostaju nezavršeni u nama. Oni su blokirani, senzitizirani i spakovani u nama, tako da mi možemo da nastavimo život.
A gde u nama ? Pa najčešće u TELU.
Na taj način TELO postaje izvor znanja o našim bolnim iskustvima, koja čekaju spremno, da ih ponovo posetimo i da ih proradimo.
RAD NA TELU.
Rad na telu, koristi simptome, koji mogu biti simptomi disfunkcionalnosti, bolesti, blagih promena do stvarnih simptoma. Rad na telu podrazumeva rad sa kontakt funkcijama kao što su govor, pokret, slušanje. Kontakt funkcije terapeutu postanu upadljive.
Ustvari terapeut kroz kontakt funkcije ulazi u telo, gde, ponovo sa klijentom poseti događaj, obradi ga i utelovi.
TELO POSTAJE JEDAN VELIKI IZVOR INFORMACIJA. POSTAJE JEDNO SKLADIŠTE NAŠIH NEZAVRŠENIH POSLOVA.
Naši nezavršeni poslovi su nezavršeni, jer u trenutku kada su se događaji odigravali, naš organizam nije bio podržan da to nešto završi, obično emotivno. A nije završio jer je to bilo bolno.
Na granici kontakta se pojavi bol. Da bi se ta bol prezivela, telo se desenzitizira, bolkira, događaj se stavi sa strane da čeka bolja vremena za njegovo završavanje.
NEZAVRŠENI POSAO ima duplu poruku: Jedna je JA ŽELIM DA SE ZAVŠI da bih išao dalje, a druga je JA NE ŽELIM DA IDEM TAMO jer ću morati opet da se sretnem sa onim bolom koji sam jedva preživeo.
Autor: Slađana Stanišić
Mr Psiholog i Geštalt psihoterapeut
