16. Avgust 2025.
Žalovanje, smrt jednog odnosa
„Ponekad, nestanak jedne osobe čini ceo svet pustim“
Karmen Vaskez Bandin
Svaki kontakt (odnos),ima svoje ograničenje. On je ograničen vremenom u kome se odvija, načinom na koji se odvija, intenzitetom kojim se odvija i prostorom u kome se odvija.
Vreme koje je ograničeno za učešće u nekom odnosu bilo da je roditeljskom, partnerskom, prijateljskom ili poslovnom je ono koje daje okvire, koliko neki odnos traje. A on traje dokle ga neko ili nešto ne prekine.
Baš ti prekidi, koji mogu biti postepeni, nekada i neprimetni, a sa druge strane nagli, dovode nas na mesto novog PUTA. Puta kojim moramo krenuti. Često ovaj osećaj klienti opisuju kao STAJANJE NA RASKRSNICI, koja im nudi mogućnosti, ali koja im izaziva STRAH.
Smrt jednog ODNOSA može se dogoditi iz različitih razloga. Gubitak roditelja, gubitak patnera bilo razvodom ili smrći, završetkom nekog važnog poglavlja u životu ( završena škola, fakultat, venčanja…). Sva ona mesta gde nastaju promene-krize.
Tada nastaju žalovanja, opraštanja, pozdravljanja. Pozdravljanja sa jednim načinom funkcionisanja i otvaranje za neki nov način, koji tek treba da se formira.
I TO NISU LAKA MESTA ZA NAS.
Investiramo se za nekoga ili nešto svom svojom snagom, umećem i poverenjem, a onda to „nešto“ nestane.
Nekada smo prinuđeni i dovedeni u situaciju da odmah to nešto pustimo, što izaziva kod nas šokiranost (iznenadni događaji), a nekada to traje postepeno, a ipak na kraju moramo da pustimo. Ne puštamo, čvrsto držimo jer nas NOVO često „plaši“.
Žalovanja imaju svoje faze kroz koje prolazimo.
Ono što je različito kod svakog pojedinca je intenzitet kojim se prolazi kroz te faze. On zavisi od događaja koji je prekinuo jedan ODNOS, a i od kapaciteta pojedinca ( kakvo je polje-pozadina iz koje dolazi).
Kasnije kada se saberemo i pogledamo u ta mesta koja nisu ni malo prijatna, vidimo da su TO upravo naše RAZVOJNE KRIZE.
Autor: Slađana Stanišić
Mr. Psiholog i Geštalt psihoterapeut
