15. септембар 2026.
KAKO ORGANIZUJEMO SVOJ ŽIVOT?
Često ga organizujemo kroz trčanje.
Trčimo za obavezama, za poslom, za materijalnim dobrima. Trudimo se da budemo tu za druge, da sve stignemo, da ništa ne propustimo.
I dok tako živimo, polako prestajemo da primećujemo sebe.
Ne čujemo umor.
Ne prepoznajemo napetost.
Ne primećujemo kada nam je potrebno da stanemo.
Sve dok telo ne uradi ono što mi nismo umeli.
Zaustavi nas.
Kao da kaže:
„Hajde sada lezi. Odmori. Dosta je.“
I tada shvatimo nešto važno – dok mi odmaramo, život ne staje.
Obaveze se preslože.
Neko drugi preuzme ono što smo mislili da samo mi možemo.
Nešto može da sačeka.
A nešto se jednostavno završi i bez nas.
Možda odmor nije nagrada koju moramo da zaslužimo iscrpljivanjem.
Možda je odmor način da ostanemo u kontaktu sa sobom.
Zato ne čekajmo da nas telo zaustavi.
Zastanimo sami. Oslušnimo sebe.
Jer ponekad je najodgovornija stvar koju možemo da uradimo – da stanemo na vreme.
Autor: Slađana Stanišić – geštalt psihoterapeut
