11. октобар 2026.
PORODICA NAM DAJE OKVIRE ŽIVOTA, ALI NE TREBA DA NAS ZADRŽI U NJIMA.
Porodica je prvi sistem u kojem učimo o ljubavi, pripadanju, odgovornosti i odnosima. U njoj postoje različite uloge i svaka ima svoje mesto. Problem nastaje kada se te uloge poremete i kada, iz ljubavi, straha ili potrebe za kontrolom, počnemo da zauzimamo mesto koje nam ne pripada.
Kada supruga mužu postane majka, a suprug ženi roditelj koji određuje šta treba da misli, kako da se ponaša i kojim putem da ide, partnerski odnos gubi ravnopravnost. Umesto dvoje odraslih ljudi koji se međusobno podržavaju, dobijamo odnos u kojem je jedno roditelj, a drugo dete.
Isto tako, uloga roditelja mora da se menja kako dete odrasta. Nije isto biti majka malom detetu i majka odrasloj osobi koja ima svoj život, partnera i porodicu. Roditeljstvo ne prestaje odrastanjem deteta, ali se menja njegov način ispoljavanja. Ono što je nekada bila briga i usmeravanje, kasnije treba da postanu poverenje, poštovanje i podrška.
U našoj balkanskoj kulturi često se dešava da roditelji svoju odraslu decu i dalje doživljavaju kao nedovoljno sposobnu da samostalno odlučuju. Nastavljaju da daju savete koje niko nije tražio, preuzimaju odgovornost koja im više ne pripada i teško prihvataju da njihovo dete ima pravo na drugačiji izbor.
Tada nastaje začarani krug: roditelj daje ono što misli da je detetu potrebno, dete se oseća preplavljeno i nezadovoljno, a roditelj njegovu potrebu za prostorom doživljava kao nezahvalnost. Obe strane se osećaju povređeno, iako često obe polaze od ljubavi — samo je različito razumeju.
Zato je važno da razumemo: nije svaka pomoć podrška, niti je svako povlačenje odbacivanje. Ponekad je najveći čin ljubavi upravo to da drugome dozvolimo da živi svoj život, donosi odluke i snosi odgovornost za njih.
Zdrava porodica nije ona u kojoj svi ostaju na svojim starim mestima, već ona u kojoj svako može da raste, a da pritom ne mora da se odrekne pripadnosti.
Jer cilj roditeljstva nije da dete zauvek ostane zavisno od nas, već da postane odrasla osoba koja ume da živi samostalno, voli slobodno i bira svoj put — znajući da porodica ostaje njegovo mesto pripadanja, a ne prostor u kojem mora da traži dozvolu za sopstveni život.
Autor: Slađana Stanišić geštalt psihoterapeut
