13. новембар 2026.
Bolest nas zaustavi. Da li ćemo tada čuti sebe?
Ponekad nas život zaustavi onda kada sami ne umijemo ili ne dozvoljavamo sebi da stanemo. Bolest može postati trenutak u kojem počinjemo drugačije da gledamo na sebe, svoje potrebe, odnose i način na koji živimo. Godinama ponavljamo iste obrasce ponašanja, čak i onda kada nam više ne koriste.
„Tu sam za sve.“ „Ja mogu sve.“ „Evo, ja ću…“
Preuzimamo odgovornost za druge, njihove potrebe i očekivanja, dok sopstvene stavljamo na poslednje mesto. A onda se umorimo, postanemo frustrirani i počinjemo da krivimo druge za svoje neuspehe, propušteno vreme i nezadovoljstvo. Ali važno je da razumijemo jednu stvar: Drugi mogu imati očekivanja od nas, ali mi odlučujemo koliko ćemo im prostora dati u svom životu.
Niko ne može umesto nas postaviti granice, izgovoriti „ne“ ili izabrati drugačiji put.
Zato je preuzimanje odgovornosti za sopstveni život toliko važno. To ne znači kriviti sebe za sve što nam se dogodilo. To znači prepoznati šta je u našoj moći da promenimo. Možda ne možemo birati sve životne okolnosti, ali možemo učiti da biramo kako ćemo se prema sebi odnositi, kome ćemo davati svoje vreme i na šta ćemo pristajati. Najvažnija promena počinje onda kada prestanemo da čekamo da se drugi promene i počnemo da menjamo sopstveni odnos prema sebi. Jer život ne čine samo okolnosti koje nam se događaju. Čine ga i odluke koje svakodnevno donosimo.
Ne čekaj da te život zaustavi da bi počeo da biraš sebe.
Slađana Stanišić geštalt psihoterapeut
