09. јул 2026.
GRANICE „ PREČVRSTE ILI PROPUSTLJIVE“- Odakle nam TO ?
Tema granica je jedna od navažnijih tema u psihoterapijskom radu sa ljudima.
GRANICE su prostor koji je intiman prostor. On govori o tome dokle je bezbedno za nas i šta je bezbedno po nas.
Još kao deca definiciju granica učimo od roditelja u najranijem detinjstvu. Kroz neverbalno, a i verbalno, dobijali smo poruke: „ Ovo je prostor unutar kog se krećeš, a van njega nije bezbedno“. Opasno je.
Roditelji koji su puni svojih strahova i koji su previše oprezni i time inficiraju svoje dete, taj prostor predstavljaju kao previše mali i preuzak. Kasnije postaje skučen. Tt sada odrasli ljudi, ograničavaju sebe u svojim mogućnostima, a svoje kvalitete umanjuju. KREĆI SE TU iako ti nije dovoljno, dobro je, bezbedno je. Iz ovako struktuiranih porodičnih sistema dolaze odrasli koji se suočavaju sa ANKSIOZNOŠĆU, čim se javi autentična potreba, da se nešto napravi od sopstvenog života. Ona remeti njihov svakodnevni život i ne da im da krenu dalje.
Sa druge strane postoje roditelji koji su deci dali preveliku širinu i neograničen prostor. Sve im je dozvoljeno. Kasnije ta deca, a sada ljudi često se izgube u tom nedefinisanom prostoru. Sve imaju, a ništa nemaju i odaju se delikventnom ponašanju, zavisnostima, promiskuitetu…nemaju kompas, koji bi im jasno pokazao kuda- strane sveta. Ne prepoznaju šta je za njih smisao života, već svoje vreme protraće lutanjem kroz gustu šumu tražeći u ovom slučaju ne nešto, već SEBE. Previše žele, a malo JE usmerene i uvremenjene AKCIJE.
Ni jedna ni druga opcija nije dobra. U Geštalt psihoterapiji to se zove polarnost.
ŠTA ONDA RADIMO ?
Kao prvo dovodimo u SVESNOST način našeg funkcionisanja u SADA I OVDE . Na koji način stajemo na granicu kontakta sa ljudima, predmetima i stvarima, sa okruženjem. Gledamo i istražujemo šeme na koji način organizujemo ponašanje . Gledamo u uzroke, posledice i mesta gde prekidamo kontakt sa sobom, sa drugima, za dobro funkcionisanje. Razmatramo UVERENJA ( INTROJEKTE) i ponovo ih preispitujemo.
Na psihoterapiju učimo da postavljamo ZDRAVE GRANICE. Da gledamo u sebe,u druge i da učimo taj ples kontakta izmenju nas i okruženja. Učimo da kažemo NE i da SMO SE NAMORALI. UČIMO DA ZELIMO, DA HOĆEMO i da je uredu da nešto ne možemo. Prihvatamo sebe( paradoksalna teorija promene).
Da to nije lako ali je jedan proces kroz koji prođemo i iz kojeg izađemo nadograđeni, osveženi i jasniji sebi.
Autor: Slađana Stanišić Geštalt psihoterapeut
