• Slađana Stanišić

Depresija je na početku imala ime melanholija.

Odsustvo prisustva može se pojavljivati kao aspekt jednog kontinuma u procesu kreativne adaptacije ljudskog bića na sredinu. Postoje dva mišljenja o tome kako se može posmatrati pojavljivanje ovakve depresije. Jedno je da je ono u vezi sa biološkim faktorima koji se manifstuju u psihološkoj sferi a druga je ona koja govori o psihološkim faktorima i o tome kako je depresivno iskustvo u stvari jedna vrsta kreativne adaptacije organizma na sredinu. Ono gde se mi nalazimo u geštalt terapiji jeste da prihvatamo i jednu i drugu mogućnost, odnosno, da postoje biološki faktori i da je depresivno iskustvo nekreativna adaptacija ljudskog organizma na sredinu.

Nemamo tačno događaj koji se pojavljuje u sredini ali organizam u trenutku u kojem bira depresivno iskustvo kao adaptaciju ne može više da izdrži pritisak događaje, nasledne faktore, razne uticaje iz porodice, transgeneracijske uticaje.

Kreativna adaptacija kroz depresivno povlačenje jeste poziv da se organizam povuče iz spoljašnje sredine da bi se bavio svojim unutrašnjim prostorima.

To povlačenje nije automatsko, nije nesvesno, ono je svesno.

Taj proces traje i menja se i ima svoje nijanse. Pod određenim okolnostima koje su specifične za svakog klijenta,  kreativna adaptacija može da postane rigidna šema, koja nije osetljiva više na promenu,  koja onemogućava organizmu da se usklađuje u sredini. Ta fiksnost tada postaje depresivni poremećaj.

Depresivni poremećaj nastaje kada organizam više ne može da kontroliše sredinu i kada mu postane lagodno samim tim što depresivno iskustvo ima i jednu telesnu zaustavljenost.

Depresija juri da postane drugi problem čovečanstva zato što se ona vezuje za mirovanje organizma.

Vi kada sedite za kompjuterom, kada živite u virtuelnoj realnosti, kada Vam je jedini pokret pokret prsta i očiju, Vi organizam polako dovodite u jedno stanje koje je depresivno stanje. Ako niste svesni da morate da se krećete, da radite druge aktivnosti osim sedenja, samo umirivanje, organizam kao na napravi neku vrstu okidanja te neelastičnosti nervnog sistem. To mirovanje se samo od sebe reprodukuje u jedno depresivno stanje. Možemo da upadnemo u depresiju zato što se ne krećemo.